Opis
Gradovi su kao i snovi sazdani od želja i strahova, iako je nit njihovog govora sakrivena, njihova pravila su apsurdna, prerspektiva je varljiva, i svaka stvar sakriva neku drugu.
U bašti sede ostareli Kublaj Kan i mladi Marko Polo – mongolski car i venecijanski putnik. Kublaj Kan je osetio da će uskoro doći do kraja njegovog carstva. Marko Polo okupira pažnju svog domaćina pričama o gradovima koje je video na putovanjima po carstvu: gradovi i pamćenje, gradovi i želje, gradovi i znakovi, gradovi i mrtvi, gradovi i nebo, trgovinski gradovi, skriveni gradovi. Dok je Marko Polo razvijao svoje priče, car otkriva da su ova fantastična mesta više nego što se čine.
U jednom gradu ne uživaš u sedam ili sedamdeset sedam lepota, već u odgovoru koji da na neko tvoje pitanje. – Ili pitanje koje ti postavlja terajući te da odgovoriš, kao Teba kroz usta Sfinge.
Beleška o autoru:
Italo Kalvino (1923–1985) bio je italijanski pisac i novinar. Rođen je na Kubi a detinjstvo proveo u San Remu. Poslednje godine Drugog svetskog rata priključio se partizanskom pokretu. Kasnije se politički aktivirao u krugu italijanskih intelektualaca komunista okupljenih oko izdavačke kuće Einaudi. Kalvino je jedan od najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka, a svakako najoriginalniji: tematski i stilski sasvim različit od svih dominantnih književnih struja i pravaca tog doba.
Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja, bio je predlagan za Nobelovu nagradu.
Njegov književni opus je obiman i značajan gotovo u celosti a najznačajnija dela su: Ako jedne zimske noći neki putnik, trilogija Naši preci, Kosmikomike, Nevidljivi gradovi, Američka predavanja.
Jelenica (proveren vlasnik) –
Krenete na put. Ni sami nemate već smišljenu maršrutu, ali želite da obiđete što više mesta i gradova. Žudite da upoznate ljude raznih profila, da plovite brodom, vozite se raznim prevoznim sredstvima, popijete kafu ili čaj u nekoj gostionici, uživate u raznovrsnoj hrani.
Polako krećete u ekspediciju.
Anastazija vas dočekuje raširenih ruku i, sva nakićena ahatima i oniksima, srdačno vas poziva da probate meso zlatnog fazana i date sebi oduška. I dok vi uživate u hrani, iz prikrajka vreba kamila potajno želeći da vas provoza na svojim grbama poput pustinjske lađe. Upuštate se u avanturu i stižete do Despine, grada palmi, kandiranog voća, listova duvana i vina od urmi. Divitre se lepotama i blagodetima poput nekog bogatog šeika i nastavljate put dalje. Odjednom ugledate kućerke od bambusa na štulama, povezanih visećim stepenicama i trotoarima u Zenobiji, gde vam sa balkona i terasa žitelji oduševljeno mašu i zovu na gostoprimstvo. Zahvaljujete se na pozivu i žurite da obezbedite dovoljnu količinu pistaća, muskatnog oraščića, đumbira i suvog grožđa u Eufemiji, a usput čujete i čarobne priče o svemu i svačeu dok na mekanom tepihu odmarate svoj duh i telo.
I kada ste već dobrano odmakli od svoje rodne grude, šteta je zaobići Armilu: grad bez zidova u obliku vodovodnih cevi, uživanje u žuboru vode posle napornog dana i potajnim osmesima upućenim devojkama i vodenim nimfama koje ga nastanjuju.
Puni ushićenja i dobrog raspoloženja, nastavljate svoje putešestvije. I gle, eto malog čovečuljka koji vam se prikači na nogu. Okrenete se oko sebe, a horde malih bogova počinju da izlaze iz svake pukotine, šupljine i prostorije misterozne Leandre. Nabacite osmeh, naklonite im se i put vas nanese u Prokopiju, gde vas sijaset oskoruša i kupina prizivaju da ih degustirate dok uživate u pejzažu pufnastih belih oblaka, nepreglednih polja pšenice i zrelih klipova kukuruza.
Spokojni i zadovoljni, svoje putovanje završavate u Andriji gde ulice grada imaju oblik sazvežđa i planeta i sve je prilagođeno nebeskim telima. Vau, kakva magija!
Ove fanstastične priče o gradovima čuveni Marko Polo priča mongolskom caru Kublaju Kanu. Ovi gradovi ne postoje i plod su mašte samog pisca. Svi nose ženska imena. Iako su izmišljeni, mnogi od njih su sa svim svojim karakteristikama tako verno predstavljeni da deluju jako živopisno. Kalvino je ovom zbirkom hteo da nam stavi do znanja da je važno što više maštati i sanjati zbog bega od ne retko sumorne svakodnevice i života koji, ma koliko bio lep, zna da bude i jako surov.
Nego, hoćemo li skoknuti do Eufemije, nestalo mi pistaća? 🙂