Rođen u Parizu 1936. godine. Studirao je istoriju, radio kao dokumentarista i sarađivao sa časopisima Lettres nouvelles, NRF, Partisans i Cause commune. Za svoju prvu knjigu, Stvari, dobio je nagradu Renaudot (1955). Snimio je filmove: Čovek koji spava (nagrada Žan Vigo 1973), Mesta jednog bekstva, Gistav Flober, Priče sa ostrva Elis. Pisao je heterogramatičke pesme (sa slovnom a ne slogovnom metrikom), lipograme (tekstove u kojima se lišavao jednog ili više slova azbuke: slovo e na primer u kriminalističkom romanu Disparition) i sećanja (W ili uspomene na detinjstvo, Sećam se, Mesta na kojima sam spavao, Pokušaj opisa jednog pariskog mesta)… Za časopis Le Point redovno je sastavljao ukrštene reči. Bio je i prevodilac. Književnom pokretu ULIPO (Radionica potencijalne književnosti) prišao je 1967. godine, a sve svoje talente sabrao je u monumentalnom delu Život uputstvo za upotrebu (zvanično priznatom kao ulipoovsko delo) za koji je dobio nagradu Medicus 1978. godine. Umro je u martu 1982.
