fbpx

U pripremi

Primo Levi – ZAR JE TO ČOVEK

 

„Levija, hemičara iz Torina, koji je posle 8. septembra pobegao u planinu, zarobila je fašistička milicija negde krajem 1943. godine. Pošto je bio Jevrejin, osim što je bio i partizan, predali su ga nacistima koji su ga deportovali u Aušvic. Njegova sreća – to su reči koje on sam uvek ponavlja – bila je što je nemačka vlada 1944. godine, s obzirom na sve veću nestašicu radne snage, odlučila da produži prosečni životni vek logoraša koji su deportovani radi istrebljenja. Ostalo je učinila njegova diploma iz hemije: nije ga poštedela užasa, muka, bede, ali mu je u nekom trenutku omogućila da raspolaže olovkom i sveskom i nekoliko sati samoće da se vrati analitičkim metodama.”

Veličina romana Zar je to čovek leži u tome što o najvećoj strahoti svih vremena, kad ljudi nisu imali pravo ni na kašiku, Primo Levi piše sa začudnom smirenošću. Traganje za ravnotežom između
vlastite boli koja bi najradije vrištala (ili tupo klonula) i opore emotivne samodiscipline kojom je pisan ovaj roman, nije tek dužno izbegavanje patetike. To je veština književnog genija.

 

Luj de Bernijer – PRAŠINA ŠTO SA SNOVA PADA

U kratkim zlatnim godinama,  za vreme vladavine kralja Edvarda VII, Rozi Makoš i njene tri sestre odrastaju u idiličnom i ekscentričnom domaćinstvu u Kentu, sa svojim „drugarima“ „Pitovcima“ s jedne strane ograde i Pendenijevcima“ s druge. Ali njihov dečiji svet pun nevinosti i avantura se u potpunosti urušava kako na ulasku u odraslu dob.

Za Rozi, put koji predstoji je pun izazova: rastrzana između ljubavi prema dvojici mladića, obaveza i volje da proživi život punim plućima, mora se snalaziti u teškim vremenima koja su je zadesila. Mogu li ona i njene sestre da izgrade nove živote iz prilika i razaranja koja prate Veliki rat?

Veličanstveni i dirljivi roman Luja de Bernijera prati živote nezaboravnih likova u trenucima tranzicije iz Edvardijanskog doba u Veliki rat. Likovi započinju potragu za tragovima sreće koji se još naziru iz prethodnog vremena, i pokušavaju je sačuvati.

 

 

Anri Barbi – PAKAO

Mladić koji boravi u pariskom pansionu pronalazi rupu u zidu iznad svog kreveta. Naizmenično voajer i gledalac, on opsesivno proučava privatne trenutke i tajne aktivnosti svojih komšija: porođaj, prva ljubav, brak, izdaja, bolest i smrt – svi mu se predstavljaju kroz ovu špijunsku rupu. Decenijama ispred svog vremena, „Pakao“ je šokirao i skandalizovao javnost kada je prvi put objavljen na engleskom jeziku 1966. Čak i tako, Nova Republika je pohvalila „lepotu nervoznih, a fluidnih ritmova knjige … Knjiga raspršuje životne iluzije. ”

 

Viljem  Šekspir – KORIOLAN

Koriolan je tragedija Viljema Šekspira, napisana između 1605. i 1608. godine. Komad je zasnovan na životu legendarnog rimskog vojskovođe Gaja Marcija Koriolana. Jedna je od poslednjih Šekspirovih drama.

Staraju se za nas! Nije nego! Nikad se oni nisu za nas brinuli; pustili su nas da gladujemo, a ambari su im nakrcani žitom; donose zakone o zelenaštvu u korist zelenaša; iz dana u dan ukidaju korisne mere protiv bogataša i uvode sve strože uredbe da okuju i obuzdaju siromahe. Ako nas ne pojedu ratovi, oni će; to je sva njihova ljubav prema nama.

 

Džordž Orvel – KATALONIJI U ČAST

 

Džek London – CRVENA KUGA