fbpx

Komplet Biblioner

2,390 дин. 1,434 дин.

Opis

Lovac u žitu:

Selindžeru je trebalo gotovo deset godina da napiše ovo djelo, koje je izrazilo seksualne konflikte i egzistencijalne strepnje mlade generacije u poslijeratnoj Americi, kao i bunt protiv licemjerja i laži u svijetu glavnog junaka. Čim se pojavio, 1951. godine, roman je odmah dospio u vrh liste bestselera, a Holden Kolfild postao mitska ličnost, alter-ego za mnoge generacije izgubljenih tinejdžera, ne samo u Americi, već i svuda gdje je roman prevođen i objavljivan.

Vremenom, ova knjiga je postala sastavni dio lektire u srednjim školama širom svijeta. Popularnost “Lovca u žitu” i dalje se ne smanjuje – u proteklih pedeset godina, samo u SAD štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od preko deset miliona primjeraka. Na listi najboljih američkih romana uvijek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi.

Životinjska farma:

Radnja ovog romana, koji je objavljen 17. avgusta 1945. u Ujedinjenom Kraljevstvu, na satiričan način govori o događajima koji su doveli do dolaska na vlast u Rusiji Josifa Staljina, kao i o periodu njegove vladavine pre Drugog svetskog rata.

Na početku romana Stari Major svojim prijateljima s farme govori o velikoj pobuni i o tome kako će postojati svet bez ljudi. Životinje ga poslušaju i jedne noći napadnu Jonesa i preotmu farmu. Na vlast su došli Napoleon i Snoubol. Uvode reforme za bolji život i donose sedam zapovesti. Život je životinjama bio lep i ugodan. No ljudi su došli i počeli da se bore protiv životinja i izgubili. Nakon nekoliko dana Snoubol je proteran s farme i Napoleon je preuzeo vlast. Život je od tada bio teži, a sedam zapovesti je promenjeno kako je svinjama odgovaralo, npr. “Svi su jednaki, ali neki su jednakiji od drugih.” Sve životinje osim svinja i Napoleonovih pasa morale su više da rade, dobijaju manje hrane i neuživaju u povlasticama. Jedne noći farma je pretvorena iz Životinjske u Vlastelinsku. Te noći takođe je došlo do svađe između svinja i ljudi i to je dokazalo da je Napoleon izdao životinje i samo hteo veću vlast. “Nije se više znalo ko je svinja, a ko čovek.”

Britanski muzej propada:

U Predgovoru za Britanski muzej propada (Biblioner, 2012) Dejvid Lodž ukazuje da ovaj roman ima dve teme, jedna je moralna ili religiozna, a druga je književna.

“Prva se tiče rimokatoličkog učenja o kontroli rađanja, tema koja je i mene veoma zanimala u vreme pisanja ovog romana, 1964. Tada sam bio mladi univerzitetski predavač bez novca, oženjen, otac dvoje dece u stalnom strahu od dobijanja trećeg. Žena i ja smo bili aktivni katolici i osećali smo se obaveznim da poštujemo zvaničnu crkvenu zabranu kontracepcije. U dogledno vreme smo promenili mišljenje o tome, kao i o mnogim drugim elementima katoličke vere.” Da bi roman učinio interesantnim i čitaocima koji nisu ni katolici, ni hrišćani, Lodž je odlučio da temi pristupi na duhovit način – predstaviti frustraciju i strahove mladog katoličkog para koji se bori da pomiri svoju seksualnu želju sa stavovima vere, kao aspektima večne komedije o ljudskoj seksualnosti.

Jedna od rečenica glavnog lika ovog romana Adama Eplbija ušla je u Penguin Book of Modern Quotations:

“Književnost se bavi uglavnom seksom, a ne rađanjem dece. U životu je obrnuto.”

Roman Britanski muzej propada sadrži mnoštvo parodija i aluzija na dela pisaca poput Franca Kafke, Virdžinje Vulf, Ernesta Hemingveja, Džozefa Konrada, Džejmsa Džojsa i drugih, što podiže nivo interesantnosti i uživanja tokom čitanja ovog romana. “Najočiglednija parodija, ili pastiš, od svih, jeste epilog (…) Gde osim u Uliksu Džejmsa Džojsa – delu koje je (a to sam shvatio sa zakašnjenjem) bio moj podsvesni model za roman koji se dešava u jednom danu, i koji je napisan mnoštvom stilova. Čuveni unutrašnji monolog Moli Blum, bez interpunkcije, bio mi je na raspolaganju, izvanredno odgovarajući  onome što mi je trebalo: moj roman je mogao, poput Džojsovog, da se završi prizorom junaka koji se vraća kući, sreće se sa svojom suprugom, i zaspi u bračnom krevetu, dok i dalje budna žena pospano mozga o slabostima muškaraca, paradoksima sksualnosti i istoriji njihove veze i braka. Molinu ključnu reč ‘da’ zamenio sam oklevajućim ‘možda’. Od početka sam nameravao da Barbarin (Adamova supruga) trenutni nemir zbog moguće trudnoće splasne u posednjem poglavlju romana. Kada sam se setio da ciklus Moli Blum takođe počinje u poslednjem poglavlju Uliksa, znao sam, ako ne i ranije, da postoji nešto što se zove piščeva sreća.” Ovim rečima Dejvid Lodž završio je Predgovor za Britanski muzej propada.

Recenzije

Još nema komentara.

Budite prvi koji će te ostaviti utisak “Komplet Biblioner”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *