Komplet Biblioner

Opis

Lovac u žitu:

Selindžeru je trebalo gotovo deset godina da napiše ovo djelo, koje je izrazilo seksualne konflikte i egzistencijalne strepnje mlade generacije u poslijeratnoj Americi, kao i bunt protiv licemjerja i laži u svijetu glavnog junaka. Čim se pojavio, 1951. godine, roman je odmah dospio u vrh liste bestselera, a Holden Kolfild postao mitska ličnost, alter-ego za mnoge generacije izgubljenih tinejdžera, ne samo u Americi, već i svuda gdje je roman prevođen i objavljivan.

Vremenom, ova knjiga je postala sastavni dio lektire u srednjim školama širom svijeta. Popularnost “Lovca u žitu” i dalje se ne smanjuje – u proteklih pedeset godina, samo u SAD štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od preko deset miliona primjeraka. Na listi najboljih američkih romana uvijek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi.

Životinjska farma:

Radnja ovog romana, koji je objavljen 17. avgusta 1945. u Ujedinjenom Kraljevstvu, na satiričan način govori o događajima koji su doveli do dolaska na vlast u Rusiji Josifa Staljina, kao i o periodu njegove vladavine pre Drugog svetskog rata.

Na početku romana Stari Major svojim prijateljima s farme govori o velikoj pobuni i o tome kako će postojati svet bez ljudi. Životinje ga poslušaju i jedne noći napadnu Jonesa i preotmu farmu. Na vlast su došli Napoleon i Snoubol. Uvode reforme za bolji život i donose sedam zapovesti. Život je životinjama bio lep i ugodan. No ljudi su došli i počeli da se bore protiv životinja i izgubili. Nakon nekoliko dana Snoubol je proteran s farme i Napoleon je preuzeo vlast. Život je od tada bio teži, a sedam zapovesti je promenjeno kako je svinjama odgovaralo, npr. “Svi su jednaki, ali neki su jednakiji od drugih.” Sve životinje osim svinja i Napoleonovih pasa morale su više da rade, dobijaju manje hrane i neuživaju u povlasticama. Jedne noći farma je pretvorena iz Životinjske u Vlastelinsku. Te noći takođe je došlo do svađe između svinja i ljudi i to je dokazalo da je Napoleon izdao životinje i samo hteo veću vlast. “Nije se više znalo ko je svinja, a ko čovek.”

Britanski muzej propada:

U Predgovoru za Britanski muzej propada (Biblioner, 2012) Dejvid Lodž ukazuje da ovaj roman ima dve teme, jedna je moralna ili religiozna, a druga je književna.

“Prva se tiče rimokatoličkog učenja o kontroli rađanja, tema koja je i mene veoma zanimala u vreme pisanja ovog romana, 1964. Tada sam bio mladi univerzitetski predavač bez novca, oženjen, otac dvoje dece u stalnom strahu od dobijanja trećeg. Žena i ja smo bili aktivni katolici i osećali smo se obaveznim da poštujemo zvaničnu crkvenu zabranu kontracepcije. U dogledno vreme smo promenili mišljenje o tome, kao i o mnogim drugim elementima katoličke vere.” Da bi roman učinio interesantnim i čitaocima koji nisu ni katolici, ni hrišćani, Lodž je odlučio da temi pristupi na duhovit način – predstaviti frustraciju i strahove mladog katoličkog para koji se bori da pomiri svoju seksualnu želju sa stavovima vere, kao aspektima večne komedije o ljudskoj seksualnosti.

Jedna od rečenica glavnog lika ovog romana Adama Eplbija ušla je u Penguin Book of Modern Quotations:

“Književnost se bavi uglavnom seksom, a ne rađanjem dece. U životu je obrnuto.”

Roman Britanski muzej propada sadrži mnoštvo parodija i aluzija na dela pisaca poput Franca Kafke, Virdžinje Vulf, Ernesta Hemingveja, Džozefa Konrada, Džejmsa Džojsa i drugih, što podiže nivo interesantnosti i uživanja tokom čitanja ovog romana. “Najočiglednija parodija, ili pastiš, od svih, jeste epilog (…) Gde osim u Uliksu Džejmsa Džojsa – delu koje je (a to sam shvatio sa zakašnjenjem) bio moj podsvesni model za roman koji se dešava u jednom danu, i koji je napisan mnoštvom stilova. Čuveni unutrašnji monolog Moli Blum, bez interpunkcije, bio mi je na raspolaganju, izvanredno odgovarajući  onome što mi je trebalo: moj roman je mogao, poput Džojsovog, da se završi prizorom junaka koji se vraća kući, sreće se sa svojom suprugom, i zaspi u bračnom krevetu, dok i dalje budna žena pospano mozga o slabostima muškaraca, paradoksima sksualnosti i istoriji njihove veze i braka. Molinu ključnu reč ‘da’ zamenio sam oklevajućim ‘možda’. Od početka sam nameravao da Barbarin (Adamova supruga) trenutni nemir zbog moguće trudnoće splasne u posednjem poglavlju romana. Kada sam se setio da ciklus Moli Blum takođe počinje u poslednjem poglavlju Uliksa, znao sam, ako ne i ranije, da postoji nešto što se zove piščeva sreća.” Ovim rečima Dejvid Lodž završio je Predgovor za Britanski muzej propada.