fbpx

Komplet Bibliodiseja

3,000 рсд 1,500 рсд

Opis

Pohvala ludosti – Erazmo Roterdamski
Utopija – Tomas Mor
Slika Dorijana Greja – Oskar Vajld
Kandid, Zadig, Mikromegas – Volter

UTOPIJA

Opisujući idealnu zemlju, Mor je pribegao književnoj vrsti romana prvenstveno da bi slobodnije raspravljao o kontroverznim društvenim i političkim pitanjima. Utopija se može shvatiti kao idealizovano društvo ali i kao jetka satirična kritika Evrope Morovog, ali i sada­šnjeg doba.

„…Opisao sam vam što sam mogao vernije oblik one države koju ja stvarno smatram ne samo najboljom već i jedinom koja se s pravom
može nazvati istinskom državnom zajednicom. Svuda se, inače, govori o opštem dobru, a u stvari svako misli samo na svoju privatnu
korist.” (Tomas Mor)

O Autoru:

Tomas Mor (1477 – 1535) bio je engleski humanista, filozof, književnik i državnik. Bio je kancelar Engleske u vreme Henrija VIII, ali je taj položaj napustio nakon izvesnih postupaka samog kralja zbog čega je život završio u tamnici. Kritikovao je kapitalizam, tj. privatnu svojinu kao uzrok svih zala.
Najviše se istakao svojim delom Utopija koje u prevodu znači mesto koje ne postoji.

 

POHVALA LUDOSTI

Iako je stavljena na Spisak zabranjenih knjiga (Index prohibitorum), Pohvala ludosti je odmah donela Erazmu najveća priznanja. On postaje vođa svih humanista, za njega počinju bukvalno da se otimaju pape, vladari, kardinali, univerziteti i ugledni ljudi mnogih zemalja. Holbajn i Direr ga slikaju, gradovi priželjkuju da ih Erazmo poseti i da živi u njima. On je najveće svetsko ime, lumen mundi, postaje savest svoga vremena, kako bi se danas reklo, i svaka reč koju kaže dočekuje se sa poštovanjem, a svako slovo koje napiše usvaja se kao mudrost. Ukratko, on postaje najveći autoritet svoga vremena, najslavniji čovek svoje epohe.

O Autoru:

Nemilosrdni kritičar svakog oblika pritvornosti i netolerantnosti, protivnik srednjovekovne crkve i sholastike, Erazmo Roterdamski je prožet religioznošću koja teži da se vrati izvornoj čistoti jevanđeoske poruke, čega je posledica i njegova ideološka i društvena satira Pohvala ludosti (Morias Encomion), kao istinsko pesničko svedočanstvo čovečnosti u doba kada su najviše stradale prave ljudske vrednosti i kada je zdravom razumu izgledalo da se sav svet pretvorio u ludnicu, pa još jedino Ludost može da govori istinu. Zato nije ni čudo što se u takvo doba ukorenilo verovanje da najviše mudrosti ima onaj koji se najviše krije pod maskom ludosti.

SLIKA DORIJANA GREJA

I zato će ovaj roman biti za svakog doživljaj. Jer na kraju, kada ga pročitate i zaboravite sve ličnosti i događaje u njemu, ostaće vam još dugo u duši drhtanje neko puno tajanstvene lepote ove knjige, kakvu su imala samo dela u srećnim vekovima grčkim i renesansnim, kada su znali istinu: „lepota je jedino protiv čega ni vreme ništa ne može. Filosofije se rasipaju kao pesak, jedna već prolazi za drugom, ali je lepota radosti za sva vremena i svojina večnosti”.

Miloš Crnjanski

O Autoru:

Oskar Vajld rođen u Dablinu, 16. oktobra 1854. kao Fingal O’Flaetri Vilis, je bio irski književnik. Već kao đak počeo je da se oblači kao dendi, i već u to doba skupljao je sa ljubavlju dragocene
knjige: imao je jedno skupoceno izdanje Eshila i grčkih pesnika, koje je neobično voleo. Godine 1890. objavio je svoje najčuvenije delo, roman „Slika Dorijana Greja“. U to vreme je Vajld doživeo najveću slavu. Ali u leto 1891. godine upoznao je lorda Alfreda Daglasa, s kojim započinje ljubavnu aferu i spoznaje svoju homoseksualnost. U to vreme postaje alkoholičar, a njegova slava počinje polako da se gasi. 1895. godine je osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja“. Posle povratka iz zatvora, seli se u Pariz, gde je umro 30. novembra 1900. godine, napušten od svih.

KANDID, ZADIG, MIKROMEGAS

Tri kratka romana ili filozofske pripovesti – Kandid, Zadig i Mikromegas, najlepši su plodovi Volterovog stvaralačkog duha. Humorom i satirom on vodi čitaoca kroz mane i apsurdnosti kako društva u celini tako i pojedinaca koji ga predstavljaju. U Kandidu, čiji je podnaslov Optimizam, izobličeno je popularno filozofsko učenje o naivnom optimizmu i predodređenoj harmoniji, koje je stalno bilo u sukobu sa brutalnom stvarnošću. Celokupan feudalni sistem sa svojom konzervativnom naukom ismejan je i Mikromegasu, a nemogućnost uspostavljanja pravde i haromonije života na osnovu zakona ili vrline karikiran je u Zadigu čiji je podnaslov Sudbina.

O Autoru:

Volter (1694−1778) je bio francuski filozof i književnik iz epohe prosvetiteljstva, po kome se često i cela epoha prosvećenosti u Francuskoj nazivala i epohom volterijanstva. U svojim delima istupao je kao bespoštedni kritičar hrišćanstva i Rimokatoličke crkve, rigidnog sholastičkog obrazovanja i ispraznih filozofskih sistema i učenja, što ga je dovelo u nemilost tadašnje vlasti Luja XV i nakon tamnovanja u Bastilji odvelo u progon iz Pariza, u Englesku, Nemačku i Švajcarsku. Njegova satira i humor uspevali su uprkos cnezurama da osvoje publiku, pa se tako formirao čitav kljižnjvni i intelektualni krug oko Voltera, u njegovom zamku u Švajcaskoj. Ta satira i humor bliski su i prepoznatljivi i današnjem čitaocu zbog vanvremenskog opstajavanja ljudske gluposti i pohlepe i samodovoljnosti svih  vladarskih ustrojstava.

Dodatna informacija

Godina izdanja

2020

Povez

Mek

Broj strana

147

Format

135×200

ISBN

978-86-447-0622-9

Recenzije

Još nema komentara.

Budite prvi koji će napisati recenziju;Komplet Bibliodiseja”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možda će vam se svideti …