Komplet Edgara Alana Poa

Opis

Četiri knjige Edgara Alana Poa u tvrdom povezu.

Edgar Alan Po (1809–1849) ostavio je dubok trag u svetskoj književnosti, ne samo u poeziji i u prozi. Najveći američki pisac, svojim delima postavio je visoke zahteve u književnosti, od kojih su neki nedostižni i danas.

Sabrane priče
Sabrane pesme
Eseji; Eureka; Politije
Povest Artura Gordona Pima, Dnevnik Džulijusa Rodmana

Roman Povest Atrura Gordona Pima prvi put se pojavljuje u potpunom izdanju, u prevodu s engleskog jezika. Objavljen 1838, jedini je završen Poov roman. U njemu je ispričana priča mladog Artura Gordona Pima, koji se ukrcava kao slepi putnik na „Grampus”, brod za lov na kitove. Pim doživljava raznovrsne avanture i nevolje, uključujući i brodolom, pobunu i kanibalizam, pre nego što ga spasi posada broda „Džejn Gaj”.

Dnevnik Džulijusa Rodmana nedovršen je roman koji je Po objavio u šest nastavaka u filadelfijskom časopisu, od januara do juna 1840. Članovi Senata Sjedinjenih Američki Država poverovali su da je ovo istinita priča o prvom prelasku čoveka preko Stenovitih planina Severne Amerike. Ova nenamerna „prevara” američkog Senata govori o Poovoj sposobnosti da svojim izmišljenim delima dâ verodostojnost.
Romansijer Edgar Alan Po, tajanstven, sa svim njegovim zagonetkama, i dalje neprevaziđen u svetskoj književnosti, raskošan, u prevodu na srpski jezik.

Sabrane pesme:

Otkako su Šarl Bodler i Stefan Malarme, polovinom XIX veka, prevodili Poove pesme i priče na francuski jezik, slava američkog pisca u Evropi i u celom svetu neprestano je rasla. I tako je do danas. Možda jedini istinski američki književni genije, istovremeno najnesrečniji američki pesnik, mračni romantičar, i najrazigraniji pripovedač, začetnik nekoliko pripovednih žanrova, u njihovom modernom smislu, u područjima fantastike i detekcije, posle prerane smrti (misteriozne, kao da je iz neke od njegovih priča), priznat kao velikan, Po je za sobom ostavio delo na koje svaka kultura može biti ponosna, i svaka kultura zaslužuje da ga ima u najboljem izdanju.

Poove najčuvenije pesme – „Gavran”, „Anabel Li”, „Julaluma”, „Tamerlan”, „Eldorado”, „Grad u moru” – imale su ogroman uticaj na evropsku poeziju. Ti čuveni stihovi izazvali su oduševljenje vodećih evropskih pisaca još za Poovog života, i zatim svoj uticaj raširili po celom svetu, kao što su egzistencijalne teme „ljudskog stanja“ iz njegovih priča postale značajne za kasnije generacije. Po je pisao poeziju „složenih ritmova i duboke harmonije”, kako je zabeležio Bodler, i bio „prvi američki pesnik koji je od svog stila napravio oruđe”. Ali, Po je napisao još niz pesama koje takođe zaslužuju našu pažnju…

Sabrane priče:

Kad se jed­nom za­ko­ra­či u ča­rob­ni, maš­to­vi­ti, op­se­nar­ski i sa­bla­sni svet Ed­ga­ra Ala­na Poa, po­či­nje no­vo ži­vot­no pu­to­va­nje i otva­ra­ju se pred či­ta­o­cem pra­ve ga­lak­si­je i sve­to­vi ne­po­zna­tih bi­ća, zve­zde naj­ra­zli­či­ti­jih ose­ća­nja, kre­a­tu­re i ču­do­viš­ta iz­ra­sla iz te­sko­ba i stra­ho­va. Je li to pre­po­zna­va­nje, ko­je po­či­nje za­jed­no sa opi­ra­njem, ko­je či­ta­lac mo­že da po­ka­že pre­ma ovom pi­scu, jer ga on uvo­di u svoj svet bez za­drš­ke, bez trun­ke fi­no­će i pre­ne­ma­ga­nja? Či­ta­o­cu ni­je la­ko da ose­ti pre­po­zna­va­nje, i da u ogle­da­lu vi­di Po­ov lik, ume­sto sop­stve­nog od­ra­za, on­da su sa­svim ra­zu­mlji­vo ne­svi­đa­nje i od­boj­nost ko­ju ne­ki ose­ća­ju pre­ma stva­ra­laš­tvu jed­nog od naj­ve­ćih svet­skih knji­žev­ni­ka.

Me­đu­tim, ove pri­če, kao nje­go­ve pe­sme, osta­ju iz­nu­tra, u na­ma, uti­sku­ju se u na­še mi­sli, u na­ša te­la, sa svo­jim bol­nim i stra­hot­nim pi­ta­nji­ma i vi­zi­ja­ma, za­u­vek. Je li to vred­nost knji­žev­nog de­la Ed­ga­ra Ala­na Poa? To što pre­po­zna­va­nje po­či­nje i na­sta­vlja se ce­log ži­vo­ta? Teš­ko je od­go­vo­ri­ti na ovo pi­ta­nje a da se pred oči­ma či­ta­o­ca ne po­ja­ve sve one šu­me i bi­lja, ko­je on po­tan­ko opi­su­je, a ko­je ima ne­ku za­vo­dlji­vu moć, kao Bo­dle­ro­vo Cve­će zla, ili kao dvor­ci iz En­gle­ske, uto­nu­li u du­bo­ku ma­glu, ko­ji ži­ve ne­ki svoj ži­vot, nad­ne­ti kao bi­ća–ču­do­viš­ta nad ble­de, stra­stve­ne, smr­ću i al­ko­ho­lom opi­je­ne ju­na­ke, ko­ji vo­le u smr­ti, ko­ji že­le da pa­te, ko­ji drh­te nad svo­jom pat­njom una­pred iz­gu­blje­nih lju­ba­vi. Ble­di i stra­stve­ni, in­te­li­gent­ni, oni ta­pa­ci­ra­ju svo­je kov­če­ge za slu­čaj da se iz ka­ta­lep­tič­nih sta­nja ne pro­bu­de, „ni­kad vi­še”. En­gle­ski su­mor­ni dvor­ci su ti ko­ji či­ta­o­cu stal­no iz­la­ze pred oči, ko­ji su za­pra­vo bi­ća-sta­niš­ta fi­nih i bo­le­snih, pre­na­pe­tih, su­ši­ča­vih ari­sto­kra­ta, ko­ji či­ta­ju, ci­ti­ra­ju, kao u bu­ni­lu, sta­ro­grč­ke pi­sce, fran­cu­ske ra­ci­o­na­li­ste, de­lo­ve per­sij­ske isto­ri­je, sa­vre­me­ni­ke, i po­sta­ju jed­no s tim me­mlji­vim i mrač­nim oda­ja­ma i teš­kim so­mot­nim za­ve­sa­ma, s mra­kom. I odi­sta, ne­ma ni­ti jed­nog pri­zo­ra ame­rič­kog pej­za­ža, sem u bi­lju, u šu­mi, već je En­gle­ska po­stoj­bi­na, do­mo­vi­na ta ko­ja stal­no is­kr­sa­va u pri­ča­ma. A že­ne su te ko­je nas pla­še, ko­je se tran­sfor­mi­šu iz krh­kih de­vo­ja­ka u zle vi­le, kao Be­re­ni­sa, ko­ja po­sta­je vam­pi­ri­ca, či­ji zu­bi bo­dro cvo­ko­ću, po­put sa­mo­u­ve­re­nog ogla­ša­va­nja smr­ti, ili kao le­pa sli­ka­ro­va že­ne ko­ju, kao u pri­či „Oval­ni po­re­tret”, umet­nik, tvo­re­ći njen por­tret, u za­no­su ubi­ja, uniš­ta­va njen ži­vot , ru­men s nje­nih obra­za, pre­tva­ra­ju­ći nje­nu ži­vu le­po­tu u umet­nost.

U jednom pismu zabeležio je: „Pišući svoje priče jednu po jednu, u dugim razmacima, stalno sam imao na umu celinu knjige, to jest svaka od njih bila je napisana uzimajući u obzir efekat koji će imati kao deo celine. Sa tom namerom, među glavnim namerama mi je bila najveća raznolikost tema, misli i, naročito, tona kojim su ispričane. Kada bi sve moje priče bile objedinjene u jednoj velikoj knjizi i kada bih ih čitao kao da je reč o tuđem delu, najviše bi mi privukla pažnju njihova velika raznolikost i raznovrsnost.”

Eseji:

Ova trodelna knjiga počinje Esejima koje je Edgar Alan Po (1809–1849) pisao za raznovrsne časopise u Baltimoru, Filadelfiji, Njujorku i u drugim američkim gradovima. Među dvanaest eseja, od kojih su neki prvi put prevedeni na srpski jezik, nalazi se i „Filozofija kompozicije”, u kojoj je Po opisao nastanak „Gavrana”, jedne od najboljih pesama svetske književnosti.

Središnji deo knjige zauzima tajanstvena Eureka, na zvana još i kao „Poema u prozi”, nastala pred kraj piščevog života. Ova rasprava je vrhunac Poovih misli o prirodnim naukama koje su se povremeno javljale u njegovim ranijim radovima. Ona je sveobuhvatna kosmogonija koja se može nazvati i teorijom Velikog praska, koju je on, pre svih, izložio daleke 1848. godine.

U knjigu je uvršten i jedini dramski tekst u kome se pisac oprobao, a koji je ostao nedovršen. Politije je naišao na izrazito nepovoljne kritike, najvećim delom zbog piščevog nedovoljnog poznavanja renesansne Italije u koju je radnja smeštena, kao i zbog melodramatičnog zapleta ispričanog arhaičnim, i na momente podsmešljivim, stilom u kome se izgubila sama tragika odabrane teme. Najveća vrednost ove drame je njen pisac – Edgar Alan Po.