fbpx

ЧИЈА ЈЕ ГРЕШКА КАД ДЕЦА НЕ ПОСТИЖУ УСПЕХ У ШКОЛИ?

ЧИЈА ЈЕ ГРЕШКА КАД ДЕЦА НЕ ПОСТИЖУ УСПЕХ У ШКОЛИ?

Ово је прилично једноставна мала прича са елементима тријумфа у себи и једним елементом, за мало, избегнуте трагедије.

На крају првог полугодишта две комшинице, мајке двојице дечака из истог разреда, враћале су се заједно са родитељског састанка. Једна је блистала што јој је разредна, пред свима, похвалила сина. Издвојила га је као пример, као најбољег из свих предмета и најомиљенијег у друштву. Поносна мајка се трудила да прикрије радост и надмоћ, тешећи комшиницу коју је разредна позвала да јој насамо саопшти забринутост због скандала које прави њен син. Рекла је да њен дечак има лоше оцене и да, желећи да се некако истакне, малтретира и наставнике и друге ученике. Још јој је рекла да он ништа не учи, да нема радне навике и да све што успе да одговори, то је оно што запамти на часу. Мајка је, без речи оправдавања, слушала и разредну и комшиницу једва чекајући да се, онако тужна и постиђена, довуче кући.

Ту су је савладала сећања на све оно лепо што је доживела уз свог сина. Како је била поносна кад је проговорио прве речи; па онда кад су се цела фамилија и сав комшилук дивили његовој бистрини и паметним запажањима; па кад је проходао и трчао јој у загрљај ширећи ручице; па кад је научио да чита и пише – учитељица га је хвалила да има најлепши рукопис од све деце. Био је међу најбољима, у много чему најбољи у разреду. Све му је било лако,  без учења је добијао одличне оцене.  Чини се, све до недавно. А онда, прво је дошла једна јединица, па друга… Повукао се у себе и није више био онај весели дечак који је ширио радост свуда око себе. Као да је изгубио самопоуздање. Због неуспеха у школи почео је да реагује бесом. Сви други су му били криви – и родитељи и наставници, наравно. Видело се да је дечак несрећан; као да се питао да ли је мање способан од својих вршњака.

Мајка је осетила тугу и забринутост за будућност свога сина. Шта ће бити са њим за десет, за петнаест година? Замислила је сина како, незадовољан животом, ради за свог друга из разреда, и како она целог живота ћутке слуша бескрајна хвалисања комшинице о успеху свог сина љубимца. А сви су знали да тај дечак из комшилука није био паметнији од њеног сина, ни вреднији, ни бољи.

Шта је створило разлику

Јесте ли се икад запитали, као ова забринута мајка, шта то прави разлику у животу људи? То није урођена интелигенција или талент или посвећеност. Није да једна особа жели успех и признање, а друга не.

Разлика је у знању које које особа стекне и како то знање користи. Па чија је, онда, грешка што не искористе сви своје способности? Неки науче и стекну знање, а неки не.

– Психолошка истраживања су показала да само 1/3 ученика успе да запамти 50% оног што се предаје на часу.

– 80% тешкоћа у учењу повезано је са стресом; кад уклоните стрес, уклонићете тешкоће.

У школи се потроши хиљаде сати учећи математику, књижевност, граматику, историју, хемију, физику… Колико сати се користи да се научи како се памти? Колико сати се учи о томе како се учи? Колико сати се потроши учећи о томе како ради ваш мозак, како функционише ваше мишљење и како оно утиче на ваше тело и на ваше понашање? Одговор је: ни један сат.

Нема предмета у школама који вам открива како се користи ваш мозак, ваш највреднији алат.

Научници су, изучавајући биографије успешних људи, установили једноставну истину: сви они су имали знање и знали су како да га примене.  За разлику од успешних и срећних, велика већина не успева да савлада ни основно школско градиво и остаје да се каје што у животу није постигла више. Код нас, на пример, у први разред  пође преко 60.000 ђака, а на факултет се упише мање од 18.000. Значи, више од 2/3 напушта школу без знања и темеља за проналажење и задржавања било ког радног места.

Знање је моћ. А, како га стећи?

– Истраживања у разним школама широм света су доказала да примењујући знање како се учи, они који заостају у школи, за два месеца надокнађују заостатак од годину дана.

– Такође, пре учења како се учи , 52% ученика имало је, једва, прелазну оцену из хемије и физике ; сада оцене 4 и 5 постиже њих 93%.

– Кад научи како се учи, могуће је да свако, у било ком добу, научи било шта много брже, често негде од 5 до 20 пута, и од 10 до 100 пута ефикасније.

– Велико истраживање на узорку од 6.042 ученика утврдило је да је, након само седам дана учења како се учи, 84% њих извештава да им је ојачало самопоштовање, 81% ученика каже да су самопоузданији, а код 68% ученика је порасла мотивација; 98% деце која су учествовала у истраживању је наставило да користи стечене способности.

Искуства и методе најуспешнијих школа у свету уграђено је у садржај књиге КАКО УЧИТИ БРЖЕ И БОЉЕ. Они који користе те методе за месец дана науче оно за шта другима треба година.

Те методе су једноставне, лако се савладавају, забавне су, здраворазумске и делотворне су.

Ова књига је настајала годинама са само једним циљем, а то је да свој деци помогне да изграде најважнију вештину у животу – вештину учења. После неколико сати проведених уз књигу КАКО УЧИТИ БРЖЕ И БОЉЕ, страх као и нелагодност и узнемиреност при помисли на школу ће проћи заувек. Ваше дете ће бити чудесно одушевљено и зачуђено од новог осећања самопоуздања и снаге које ће задобити за цео живот.

Не само то, већ ће имати осећај слободе какав није осетило раније.  Биће заувек ослобођено напетости, брига, несигурности и сумњи у сопствене вредности. (од ових сумњи, већином, робују сви људи.)

Научиће брзо и лако

 

Које су тајне ослобађања брига и стреса

Како да се организује и да за све има времена

Како да усаврши концентрацију

Како да чудесно повећа своју моћ памћења

Како да пише добре саставе

Како да брзо разуме све што прочита

Како да анализира и разуме лектиру

Како да одмах препозна најважније

Како да прави ефикасне белешке…

 

И научиће најважније:  како да све то примени. Ова књига је јединствена по томе што садржи примере како се уче појединачни предмети: математика, српски, историја, географија, физика, хемија, биологија… са обрађеном лекцијом из сваког предмета. Има чак и упутство како се (без страха и нервозе) раде тестови и како се одговара усмено. Резултати се виде врло брзо и то је зато што се учи без напора; учење постаје забава. (Кад није забавно, учење је досадно и заморно па зато и нема резултата… или се постижу уз велике муке). Тајна успеха метода из књиге КАКО УЧИТИ БРЖЕ И БОЉЕ је што се резултати виде одмах – за неколико дана.

А ови методи учења, проверени у најнапреднијим школама у свету, су тако лаки да свако дете може да научи, а забавнији су од било које игре коју играте само због забаве (из задовољства).

Релативно мало људи зна како се учи 

Ово звучи, па… помало, невероватно. Поред толико људи који су завршили средње школе и факултете, тврдити овако нешто је, у најмању руку, врло смело. Али, запитајте се, колико њих знате који су се само провукли кроз школу? Колико њих знате који се не разумеју у свој посао и загорчавају живот свима око себе? Много. Много више је таквих који нису ништа научили. Чак и кад заузму неко место уз помоћ среће, они су, често, незадовољни јер су несигурни, непотпуни.

Да ли бисте се ви коцкали са животом вашег детета? Да ли бисте желели да чујете како вас сопствено дете оптужује за свој неуспех у животу и што му нисте омогућили да стекне знање кад је требало?

Или бисте желели да искористи све своје таленте… које сте му, узгред буди речено, и ви подарили… да зрачи самопоуздањем, да га људи воле због онога што зна и може. Да ли бисте волели да с поносом слушате људе како хвале ваше дете и да, притом, само ви знате како је, за мало, све могло да се окрене у супротном смеру. Чекање да се у школе уведе предмет о томе како се учи може да буде кобно.

Да је књига о томе како се учи неопходна, и то, одмах, најбоље потврђују речи оне мајке са почетка приче: „Прочитала сам књигу КАКО УЧИТИ БРЖЕ И БОЉЕ, а дала сам је још једној мами на читање, тако да сам овде ујединила наша запажања. Добре стране ове књига  јесу то што на приступачан и разумљив начин сажето представља ваљане стратегије учења. Јасне су ми и педагошке намере и хуманистичка идеја која стоји иза ње. Зато мислим да би сви ученици од ње могли да имају немерљиве користи на дугом путу образовања. Примарна циљна група читалаца јесу, дакле, ученици. Међутим, да би оно о чему књига говори заиста допрло до њих и потом било усвојено, требало би да је (про)читају и наставници и родитељи. Још једном напомињем да би било добро да се и родитељи упознају с књигом, јер од њих зависи целокупан однос ученика према школи и учењу. Не само како да деца науче да уче, у ствари ЗАВОЛЕ да уче, него како да их ми научимо да уче. Да бисмо ми родитељи, али и педагози и васпитачи омладине, то могли, треба да их уверимо КАКО се знањем стиче самопоуздање и поштовање околине. Кад сам сину дала књигу видела сам, иако се правио да му је свеједно, да се озарио; као да му је само то требало – као да му је недостајао баш такав путоказ… Мој син је сада опет међу најбољима, сваке недеље му долазе другови и другарице да им помаже, да уче заједно. А ја? Ја поново идем поносно на родитељске састанке и срећна сам што и другима могу да препоручим ову јединствену књигу.“

Избегните грешке и кајање

Не вреди лупати главу питањем из наслова – чија је грешка? Да се не бисте кајали за десет, петнаест година што нисте омогућили свом детету да стекне највредније знање – оно које ће му користити читавог живота – поклоните му ову књигу. Не сутра или неки други пут. Да не бисте кривили себе ако за десет година кажете – „Моје дете је могло да има бољу будућност“ – поклоните му ову књигу.

То је и сврха књиге КАКО УЧИТИ БРЖЕ И БОЉЕ: да онима који је читају пружи знање – знање које може да им донесе радост и успех у животу.

Књигу можете поручити на линку испод:

Како учити брже и боље

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *