Knez Mihailova br. 48 • 011/2625834 • plato.veleprodaja@gmail.com
dugme za pretragu

MOJA KORPA

korpa poručivanje knjiga

Senka onoga što smo bili

Među nama - pričamo o knjigama

"Kišovita noć u Santijagu, Čile i groteskna smrt nepoznatog muškarca, pad gramofona na njegovu glavu, otvaraju priču o naizgled nepovezivim grupama ljudi. "

Prvu grupu čine tri muškarca, ostareli revolucionari, koji se sastaju uz vino, pečenu piletinu i čekaju misterioznog čoveka. Međutim, kroz njihove razgovore i prisećanja pripoveda se o vladavini Pinočea osamdesetih godina dvadesetog veka, ali i o vladavini komunizma preko Jugoslavije (gde se jede sarma, „to je nekakva čudovišna paelja u koju stavljaju sve delove svinje – od rebara do duše“ i pije „slivovic“), Rumunije, sve do Sovjetskog Saveza. Drugi tok naracije je vezan za bračni par, gde mamurna supruga projektuje svoj nekadašnji život u Berlinu u sadašnjost u Santijagu. Njen suprug, sa druge strane, svoj život režira kako kakav film, pravi moguće zaplete i razrešenja, poučen filmskim klasicima poput „Kazablanke“ ili „Čoveka koji je ubio Libertija Valansa“. Ovoj veseloj skupini se pridružuje i treći narativni tok vezan za detektive koji istražuju smrt čoveka sa početka romana. Detektivski par čini ostareli istražitelj pred penzijom i mlada detektivka. Oni odgonetaju ličnosti i prilike, kako iz sadašnjosti tako i iz prošlosti. Stariji detektiv predočava unutrašnje prilike u Čileu pre tridesetak godina u kojima su vrhovi vlasti povezani sa mafijaškim šefovima koji, između ostalog, džungle Patagonije pretvaraju u iver.

 

Kako je roman podeljen na poglavlja, čitalac dobija slobodu da ih čita pojedinačno kao anegdote, da prati određene tokove radnje ili, u najboljem slučaju, da ih sve objedini kako bi dobio celovitu sliku. Upravo zbog anegdotskog karaktera prisećanja i vizija iz prošlosti, ovaj roman dobija životni, ispovedni ton junaka koji su, svako na svoj način, bili deo revolucionarnih snaga, progonjeni od snage vlasti. Međutim, potresne teme koje se otvaraju su ili ispričane ili prožete zdravim humorom. Jedan od junaka pripoveda svom nekadašnjem saborcu kako ga je napustila žena zbog Bosanca. „Čileanska tragedija je izgubila na popularnosti kada su počeli ratovi na Balkanu i Bosanci se pretvorili u kraljeve mamba.“

 

Potresna priča o ratu, prijateljstvu i neraskidivim vezama dobija svoju životnost i toplinu upravo humorom, čineći da junaci dela postanu naše komšije, rođaci, prijatelji, partneri, bilo da smo živeli osamdedestih godina dvadesetog veka ili ćemo ih tek proživeti kroz ovaj roman. Ostareli revolucionari, ujedinjeni nepoznatim čovekom, kreću na poslednju revolucionarsku akciju, kao reviziju za gubitnike. Iako svaki od likova ima svoju duhovitu stranu, nijedan od njih nije ismevan već pripovedač o njima govori sa objektivno, ali i sa toplim osmehom kao da govori o svojim bližnjima. Kroz detektivski zaplet (poput kakvog film noir-a) ispričana je nostalgična priča prožeta humorom o ljudima koji žele da menjaju svet i ne uspevaju u tome u potpunosti. Oni ne uspevaju da promene svet na bolje za čovečanstvo, ali zbog istrajnosti uspevaju za sebe. Sam autor romana kaže da je „jedini način da se bude živ - da se bude smeo“.

 

Željana Vukanac

Filološki fakultet, Srpska književnost i jezik