Knez Mihailova br. 48 • 011/2625834 • plato.veleprodaja@gmail.com
dugme za pretragu

MOJA KORPA

korpa poručivanje knjiga

Beg od emigrantske sumnje

Među nama - pričamo o knjigama

"Tema emigracije ukazuje se u Bezmozgisovom romanu kao pogrešan put za dosezanje slobode. Ne beg od nekud nego povratak sebi vodi u slobodu, kao da poručuje ova knjiga. Istovremeno, njena aktuelnost se ogleda u tome što uspeva da pokrene tu, nazovimo je, „emigranstsku sumnju“ koja pritajeno vreba u svakom od nas. Pre svega toga, ovaj roman je tako napisan da vraća veru u postojanje klasičnog, uzbudljivog i pravog epskog pripovedanja."

 "Slobodan svet" Davida Bezmozgisa

 

Kanadski pisac David Bezmozgis u kanadsko društvo i kanadsku književnost ulazi iz emigrantske porodice. Sećanje na doseljenje u Kanadu iz Letonije u ranom detinjstvu sedamdesetih godina prošlog veka, kao i na izolaciju unutar jevrejskih i sovjetsko-letonskih enklava na obodu kanadskog društva, postaće glavna književna preokupacija ovoga pisca. Različit pristup toj temi najpre u pričama, a potom i u romanu „Slobodan svet“ pokazuje svu složenost i važnost ove, po svoj prilici granične, situacije u ljudskom životu, koja otvara niz pitanja i dilema koji se možda u „normalnim“ okolnostima nikad ne bi ni postavili.

 

Pitanja gde je slobodan svet, kako se do njega stiže, postoji li on zbilja, u istoimenom romanu Bezmozgisa razmatraju se kroz priču o jevrejskoj porodici koja se iseljava iz „neslobodnog“ Sovjetskog Saveza i preko Beča i Rima putuje ka krajnjem zapadu, Kanadi, zamišljenom kao slobodnom svetu. Šest meseci koje porodica Krasnanski – dvojica braće sa svojim ženama i starim roditeljima – provodi u Rimu je vreme kada oni preispituju svoje živote i svoje odluke, dok prolaze kroz administrativne kontrole i prikupljanje dokumentacije za iseljenje. Život kojem su prepušteni u Rimu, kao prvom slobodnom odredištu nakon izlaska ispred „gvozdene zavese“, malo ima veze sa slobodom. Junaci tamo žive tipičan život emigranata, snalaze se za život radeći polulegalne poslove, žive u polunameštenim stanovima i nemaju nikakvog dodira sa italijanskim društvom. U tom kontekstu pojam slobodnog sveta iz naslova romana postaje vrlo problematizovan. Kao obrnuta slika sadašnjeg života na margini, iz reminescencija junaka sagledavaju se konture njihovih života u Letoniji koje su ostavili i koji zadobijaju gotovo romantični oreol. Omladinski skupovi i organizacije, radnički savezi, igranke i radne akcije kroz koje su odrastala obojica braće, zaljubljivali se i prolazili kroz mladalačke avanture, ukazuju se kao pozitivan svet u kojem su pojedinac i kolektiv uvek u saglasju. Iako neizrečeno, komparativno suočenje sa neslobodom slobodnog sveta i slobodom neslobodnog sveta doživeće i Karl i Alek Krasnanski u Rimu. Izrazito visok moralni naboj sustiče se opisom života starog oca porodice Krasnanaski koji je učestvovao u revoluciji 1917. i koji je gradio to društvo verujući u njegovu ideju.

 

Isticanje očiglednih moralnih preimućstava društva sa idejom, pisca ne dovodi u zamku postavljanja teza. Bezmozgis se u ovom romanu kloni toga da ostaje na površini i preispituje političko-istorijske isitine. Njega pre svega zanima čovek i ona intimna sloboda koju neko dostiže ili ne dostiže u sopstvenom životu. Prelazni period u Rimu u toku kojeg će doći do dramatičnog samopreispitivanja svih junaka, a u toku kojeg će porodica proći kroz moralnu i emocionalnu krizu, zapravo označava početak razumevanja i pronalaženja slobode.

 

 Pogledajte stranicu o knjizi i poručite knjigu!