Knez Mihailova br. 48 • 011/2625834 • plato.veleprodaja@gmail.com
dugme za pretragu

MOJA KORPA

korpa poručivanje knjiga
naslovna > blog >
> Apsurdistan “divlji zapad” na krajnjem istoku

Apsurdistan “divlji zapad” na krajnjem istoku

Među nama - pričamo o knjigama

"Štajngartov roman je veliki ne zato što ima tezu i angažman, već zato što u okviru toga uspeva da predstavi običnog čoveka, njegovu ličnu dramu, njegovu malu muku u velikom svetskom vrtlogu, a ni u jednom trenutku ne zapada u patetično, već uvek sve promišlja smehom. Smeh ovaj roman i čini izrazito živim, savremenim, razumljivim i društveno kritičnim.""

 "Apsurdistan" Garia Štajngarta"

 

Romani Garija Štajngarta, ruskog Jevrejina koji od ranog detinjstva živi u Americi, već godinama izazivaju oduševljenje publike i visoke ocene kritike, kako na zapadu tako i u Rusiji. Ono što otvara put do čitalaca jeste humor i inteligentna satira koja izvire iz njegove proze. Mnogi ga smatraju književnim potomkom Džonatana Svifta, ili ruskog klasika Gogolja.  Njegov drugi po redu roman, „Apsurdistan“, koji je Plato objavio na srpskom jeziku, upravo je proizvod bogate humorističko-parodijske tradicije, iz koje autor potiče kako rođenjem tako i obrazovanjem. Budući rascepljen između dva sveta i dve kulture, rusko-sovjetske i zapadno-američke, kao i jevrejske koja u svakom od ta dva sveta participira, on ima tu privilegiju da sve te svetove dobro razume, pa može istovremeno i da ih voli i da im se smeje i da ih kritikuje.

 

Njegov Apsurdistan je jedna od bivših sovjetskih, zakavkaskih republika, koje su danas zaboravljene, isto kao što su bile zaboravljene i u doba socijalizma, s razlikom što se neki red tada poštovao, i nekom se moralo odgovarati za sve, a sada te zemlje predstavljaju „divlji istok“  u koji sa zapada naviru tajkuni vođeni naftnom groznicom, baš kao što su njihovi, mnogo manje ugledni, preci osvajali „divlji zapad“ vođeni zlatnom groznicom. Apsurd svakog Apsurdistana jeste što u njemu zapravo nema ni nafte, ni novca, ni bogatstva. Narod Apsurdistana živi u bedi, a nafta lebdi nad svima njima kao marketinški trik koji privlači ulagače sa zapada koji će napuniti džepove šačici oligarha.

 

Da bi postigao efekat smeha i parodije, Štajngart koristi postupak klasične satirične književnosti, kao u Sviftovim „Guliverovim putovanjima“, ili kod našeg Radoja Domanovića, gde junak dospeva u neku čudnu i naopaku zemlju, tamo bude dočekan od strane državnih moćnika i lepo gošćen, a tokom njegovog boravka u toj zemlji otkrivaju se sve njene mane, izvitoperenosti, nepravde, zloupotrebe, na duhovito-podsmešljiv način. Štajngartov junak je tridesetogodišnji Rus jevrejskog porekla koji je odrastao u staljinističkom Lenjingradu, ali školujući se u Americi stekao drugačije poimanje lične slobode, pravde, vrednosti i moći novca. Put koji je njegov otac prešao od sovjetskog radnika do rusko-azijskog tajkuna, ogorčenog protivnika Amerike, njega, dobrodušnog i neambicioznog debeljka, ostavlja ravnodušnim. Jedini cilj za njega predstavlja beg iz moskovskog bogatstva preostalog iza ubijenog oca u američki „pravedni“ svet, doduše ušuškan i potpomognut jevrejskim vezama i novcem. Put od Rusije do Amerike u koju mu je zabranjen ulaz zbog očevih antiameričkih dejstava, vodi preko Apsurdistana. 

 

I simbolično i doslovno, Apsurdistan se nalazi između evropske, slovenske majčice Rusije i njenog krajnjeg istoka gde je početak Amerike. Štajngart slika Apsurdistan kao poprište na kojem se ukrštaju interesi ova dva diva uz pomoć jevrejskog kapitala. Kockarnice, hoteli, luksuz, legalna prostitucija, samo je spoljašnja slika koju prvu ugleda junak kada dospe u Apsurdistan. Druga slika je siromašan i gladan narod, koji strada u strahotama građanskog rata. Naličje obe slike je bezbrižni, platonovko-pantagruelovski svet političke elite Apsurdistana koja se gosti na beskrajnim gozbama u svojim vilama, na prijemima, gde se toči šampanjac, iznose trpeze najboljih svetskih kuhinja i kroji apsurdistanska politika. Štajngartova oštirca je na stranicama na kojima se uđe duboko u Apsurdistan, gotovo potresna. Našem čitaocu scene u kojima predsednik vlade glavnom junaku ustima umazanim od gozbe veselo objašnjava kako se montiraju građanski ratovi i šta se njima postiže, koliko novca uđe u zemlju za vreme rata, a koliko posle njega kada sve što je srušeno treba iznova da se izgradi, neće delovati ni parodično ni hiperbolično, nego realistično.

 

Vodeći junaka kroz niz avantura tokom kojih se i on sam menja i razvija, stiče iskustva ljubavi, izdaje, prevare, Štajngart uspeva da napravi apsurdni presek svetske stvarnosti. Gradeći Apsurdistan kao metaforu svih neokolonijalnih zemalja dvadeset prvog veka, on slika glupost i slabost malih društava nesposobnih da se izvuku iz kandži američkog imperijalizma, ali istovremeno predstavlja i mehanizme vrlog velikog sveta, tokova svetskog kapitala i hipokriziju svetskih vlada. 

 

 

 

Pogledajte stranicu o knjizi i poručite knjigu!