Kratki opis

Rezime

Jedanaestim septembrom započinje nova era - era „globalnog terorizma", koji je logična, a i predvidljiva posledica pretenzije Zapada da ceo svet podredi i saobrazi sebi.

„Najbolji od svih mogućih svetova" se pokazuje kao paranoični model, zasnovan na opsesivnoj projekciji u budućnost, u kojem pojedinac nikada ne može da postigne unutarnju ravnotežu i mir.

U neprestanoj potrazi za Dobrim, štaviše Najboljim, zapadni čovek je stvorio savršen i nepogrešiv sistem nesreće. I izvozi ga svuda.

„Globalni terorizam" će samo potvrditi i pojačati zapadnjački delirijum o jedinom modelu sveta.

A sukob koji predstoji u budućnosti više neće biti sukob između desnice i levice, između pobedonosnog liberalizma i umirućeg marksizma - što su dve strane jedne iste medalje - ali ni „sukob civilizacija" (tj. Zapada i islama), jer će na kraju, nakon procesa globalizacije, getoizacije i uništavanja svega što je „drugačije", preostati samo jedna civilizacija: naša.

I upravo unutar nje će se odigrati pravi, najdramatičniji i najžešći sukob, onaj između pobornika modernosti i razočaranih, frustriranih i ogorčenih masa koje su u modernost prestale da veruju.

Za Zapad demokratija predstavlja „najbolji od svih mogućih sistema", jednu tako univerzalnu vrednost da zapadnjaci smatraju svojom dužnošću da je prenesu, ako treba i silom, narodima koji imaju svoju istoriju, svoje tradicije i institucije sasvim različite od njihovih.

Fini ruši to uverenje.

Međutim, njegov napad nije ni na levičarskoj liniji (koja Zapad optužuje za to nije doveo do društvene jednakosti) ni na liniji desnice (koja demokratiju žigoše kao vladavinu osrednjih), nego je raskrinkava iznutra.

„Realna demokratija" ne sledi nijednu od pretpostavki za koje je tvrdila da su u njenoj osnovi.

To je režim organizovanih manjina, političkih, ekonomskih i kriminalnih oligarhija koje gaze i podjarmljuju pojedinca, koga je ubistveni proizvodni mehanizam (čiji je demokratija samo omotač) već frustrirao i sveo na anonimusa.

Biografija autora

Biografija

Italijanski pisac i novinar (po majci ruskog porekla), Masimo Fini, rođen je u mestu Kremeno (Komo) 1944. godine.

Ovaj lucidni ``bundžija`` italijanskog novinarstva počeo je u listu ``Europeo`` (L`Europeo) za koji je radio kao specijalni izveštač a potom i uvodničar.

Učestvovao je u osnivanju ``Republike`` (La Repubblica) i bio saradnik ``Đorna`` (Il Giorno), ``Tempa`` (Il Tempo) i ``Indipendenta`` (L`Indipendente).

S Aldom Kanaleom je pokrenuo politički i kulturni mesečnik Pagina, zahvaljujući kome su se afirmisali mnogi od danas najznačajnijih italijanskih novinara i intelektualaca.

Napisao je uspešne istorijske biografije: Neron (1993), Katilina (1996) i Niče (2002), a veliki uspeh je postigao i drugim svojim delima među kojima su najpoznatija: La ragione aveva Torto? (1989), Elogio della guerra (1989), Il conformista (1990), Il denaro "sterco del demonio" (1998), Dizionario erotico (2000), Il ribelle dalla A alla Z (2006), a svakako i Manifest protiv modernosti i Manifest protiv demokratije koje je pod zajedničkim naslovom Podanici objavila ``Ukronija``.