Kratki opis

Rezime

Umrećete.

1939. Nacistička Nemačka. zemlja zadržava dah.

Smrt nikada nije imala toliko posla.

Devetogodišnja Lizel živi sa svojom starateljskom porodicom u Ulici Himel.

Roditelje su joj odveli u koncentracioni logor.

Lizel krade knjige.

Ovo je njena priča i priča o stanovnicima njene ulice, kada su bombe počele da padaju.

Smrt će posetiti kradljivicu knjiga tri puta.

Biografija autora

Biografija

Markus Zusak je australijski pisac koji je već kao veoma mlad privukao pažnju svojim romanima za decu i omladinu - The Underdog, Fighting Ruben Wolfe, Getting the Girl, a na velika vrata stupio u svet knjževnosti romanom I Am the Messenger, koji je 2006. dobio nagradu Printz.

Od samih njegovih književnih početaka, prate ga atributi „inovativnog" i „poetičnog" pisca, dok je Kradljivica knjiga proglašena za „književni fenomen".

Već to dovoljno govori o ovoj knjizi; uistinu, podvig je stvoriti delo koje će ispuniti toliko razlilčitih i teško spojivih kriterijuma: da bude knjiga ujedno bajka i dokument; humoristična i tragična; dirljiva i nepatetična; a pri tom još i vrhunski poetska.

Ako bi se Zusakov način izražavanja uopšte mogao s nečim porediti, onda bi to možda bio Antoan de Sent-Egziperi sa svojom setnom, prelepom, jezgrovitom i uvek sadržajnom rečenicom.

Kradljivica knjiga zasnovana je na jednoj od najvećih tragedija čovečanstva svih vremena - Drugom svetskom ratu, i stradanjima Jevreja u njemu.

Budući da je ova tema već bezbroj puta, na bezbroj različitih načina opisivana, utoliko je posredi krupniji književni zalogaj, i utoliko je teže obraditi je na pravi i zaista „inovativan" način.

Međutim, piscu kao da se ova tema sama nametnula i kao da nije mogao da je izbegne:

„U detinjstvu sam se u rođenoj kući naslušao priča o Minhenu i Beču u doba rata, kad su moji roditelji bili deca.

Dve majčine priče strahovito su me potresale.

Prva je o bombardovanju Minhena i o tome kako je `nebo gorelo`, kako se sve crvenelo.

Druga je o nečemu drugome što je videla...

Jednog dana se s glavne ulice majčine varoši začula strašna galama, i kad je ona potrčala da vidi šta je, ugledala je Jevreje koje su pešice sprovodili u Dahau.

Na samom repu kolone bio je neki starac koji nije mogao da izdrži korak.

Jedan odrasliji dečko video je to, utrčao u kuću i izneo mu parče hleba. Starac je pao na kolena, stao da ljubi dečaku stope i da mu zahvaljuje...

Tad je to primetio stražar i prišao.

Istrgao je starcu hleb iz ruka i išibao ga što ga je uzeo.

Onda se izvikao na dečaka pa i njega ošinuo zato što je uopšte davao hleb. U istom trenu - neizmerna dobrota i neizmerna okrutnost, i ja u njemu vidim savršeno zaokruženu priču o tome kakvi ljudi jesu.

Prolazile su nam pred očima slike strojeva u kojima gordo stupaju dečaci, uzvici `Hajl Hitler!`, bila nam je znana ta ideja da je u tome učestvovala `čitava Nemačka`.

Ali ipak je bilo nepomirljive dece, ljudi koji nisu hteli da se pridržavaju tih pravila, ljudi koji su u svojim domovima krili Jevreje i druge progonjene.

Dakle, jeste postojala i ona druga strana nacističke Nemačke.

Ispva sam tu priču zamišljao kao malu knjigu - od stotinak strana.

Ishod je bila Kradljivica knjiga.

Dobra ili loša, ona je najbolje što sam znao da napišem, a mislim da nijedan pisac ne sme više od toga od sebe da očekuje i zahteva."

Za svoje knjige dobio je brojne australijske književne nagrade. Živi u Sidneju, u Australiji.