Kratki opis

Rezime

 Fukoovo klatno je istovremeno detektivska priča, uvod u fiziku i filozofiju i uzbudljiva analiza ludila i mudrosti koja obuhvata celokupnu ljudsku istoriju. Pripovedač je mlad profesor filozofije koji sa svojim prijateljima urednicima počinje da čita rukopise o mističnom i okultnom. Inspiraisani neverovatnomm pričom o teoriji zavere vezanoj za Templare i njihove sposobnosti da kontrolišu sve izvore moći, veće od celokupne energije ovoga sveta. Iz puke zabave prijatelji počinju da sakupljaju sva ta mistična i ezoterična znanja, prave mapu i postavljaju je ispod Fukoovog klatna u muzeju tehnike u  Parizu, misleći sve vreme da smišljaju zanimljivu igru. Ali ta igra uskoro počinje da ih guta u sebe, smrt vreba dok traje njihova frenetična potraga za istinom.

"... ovaj magični roman o magiji, ovaj misteriozni roman o tajnama stvaralačke mašte, ovaj uzburkani roman, ovaj roman što baca svetlo na jedan podzemni svet..."

Žak Le Gof

"..kao jedna Alisa u zemlji čuda za odrasle koja nije izgubila ništa od muka koje more detinjstvo..."

Fusio Kolombo

"poruka (Ekove) knjige, ukoliko se ona čita - kao što bi trebalo da bude - kao povest o tajanstvima s kraja XX veka, mogla bi biti u tome, da ona jš uvek nisu prestala..."

Alberto Azor Roza

"Čitalac zatvara na kraju stranice ove knjige s osećanjem nužno nam potrebnog iskustva... Ovo je velika knjiga o praznini što ispunjava vreme u kome živimo, i ako znamo da čitamo, ona nam to i kazuje. To je jedna tvrda, metalno čvrsta knjiga koja nas uči kako živeti u ovom praznom prostoru, kako odrasti u jedinom vremenskom prostoru koje nam preostaje".

Marija Korti

 

Biografija autora

Biografija

 

Umberto Eko je rođen u Aleksandriji (Monferato) 1932. godine. Redovni je professor semiotike i predsednik Visoke škole humanističkih nauka pri Bolonjskom univerzitetu. Najpre se pojavio 1980. sa svojim, sada svetski čuvenim romanom Ime ruže, za koji je dobio prestižnu književnu nagradu Strega. Sledi roman Fukoovo klatno, Ostrvo dana pređašnjeg, Baudolino i poslednji u ovom sjajnom nizu romana Tajanstveni plamen kraljice Loane.

Među njegovim esejističkim delima posebnu pažnju zaslužuju: Otvoreno delo, Odsutna struktura, Rasprava o opštoj semiotici, Lector in fibula, Semiotika i filozofija jezika, Granice tumačenja, U traženju savršenog jezika, Šest šetnji po narativnoj šumi, Kant i kljunar, O književnosti, Reći takoreći istu stvar. Osim ovih dela, među njegovim sabranim spisima, pomenućemo: Minimalni dnevnik, Drugi minamalni dnevnik kao i Istorija lepote i Istorija ružnoće.

Najnovije esejističko delo je Construire il nemico (koje ce biti uskoro objavljeno na srpskom jeziku). Praško grobljeje njegov najnoviji roman.