Kratki opis

Rezime

Svetom vladaju krvopije. Ovu metaforu odlučio je da ovaploti u svom novom romanu Viktor Peljevin. Ali vampiri danas ne sisaju krv - to je vulgarno. Oni se hrane energijom ljudi koja se stvara u njihovoj borbi za mesto pod suncem. Tu energiju oni pretvaraju u svoju hranu. Ljudima upravljaju uz pomoć glavnih vampirskih umetnosti - glamura i diskursa, čija je suština u maskiranju i kontroli. Grubo govoreći - glamur su lepe slike, a diskurs - mudre priče o tim slikama.

Vampiri se pomalo stide svog zanata. Reč krv se među njima smatra nepristojnom, umesto toga govori se crvena tečnost. Ali krv vampirima ne služi kao hrana, već kao sredstvo za upoznavanje ljudi - dovoljan je jedan neprimetan ugriz i svega dve-tri kapi crvene tečnosti i čitav čovekov život vidi se kao na dlanu. Mogu se saznati ne samo njegove navike i životno iskustvo, već i šta ga interesuje, o čemu razmišlja, šta i koga voli a šta mrzi. Ipak, vampirku ne smete ugristi da biste saznali da li vas ona voli - to dovodi do fiziološke reakcije odbojnosti prema partneru. To je morao da iskusi i glavni junak romana. Tako da - ili ujedi ili voli, sve je čisto i pošteno. Ovo nije roman o ljubavi, kao nijedan od Peljevinovih romana. I ovo je roman o vlasti.

Teoretski, ljudi mogu da zavrnu šiju vampirima. Ali to se ne dešava, zato što vampiri preko glamura i diskursa upravljaju predstavama ljudi o svetu kao i o sopstvenom životu. Savremena kultura i sredstva masovnog informisanja stvaraju smetnje i time sprečavaju ljude da slučajno saznaju istinu.

Vampiri različitih zemalja hrane se na svojim teritorijama, i ljude čekaju teški dani, jer crvene tečnosti, u svetu nema dovoljno za sve. Što znači, uskoro počinje borba, a glavna oružja su glamur i diskurs. Razmišljanja vampira o tome kako funkcioniše ovaj svet vrlo su ubedljiva i teško je ne poverovati im. Vampiri i Haldejci - njihove ljudske sluge - u Peljevinovoj burleski previše liče na našu elitu i njene metode upravljanja.

Biografija autora

Biografija

Viktor Peljevin, rođen 1962, autor je više romana i zbirki priča. Časopis New Yorker svrstava ga u grupu od šest najboljih savremenih evropskih pisaca.

Dovoljno.

Kao prvo, Peljevin je talentovan, đavolski talentovan. Možda čak i genijalan. Ali to ne smem da tvrdim jer se bojim da ću kasnije ustuknuti. Kao drugo, Peljevin se čita lako i sa ogromnim zadovoljstvom. Poput anegdote. Svi bismo ga citirali i poslali prijateljima preko e-maila. Peljevin je slojevit kao glavica kupusa. On ima list za ljubitelje anegdota, list za one koji mrze reklame, list za ljubitelje fantastike, list za ljubitelje krimića, trilera, narko-romana, astralnih putovanja... Ideje, religije, mitovi, simboli, dvostruki, četvorostruki smisao...

Kao treće, Peljevin je đavolski pametan. Ne znam kakav je vaš ukus, ali ja uživam čitajući pametnog čoveka. Pamet ne može sakriti nikakva zafrkancija. Ili je imaš, ili je nemaš, tu nema pretvaranja. Pametan je, tužan, ironičan.

Andrej Minkevič